Очима прстију проучавам осмехе
И зору и успаване траве
Оне се буде на појаву животиња
И груди које немају више глади
Ни више стида
И жену која постаје саучесник
Љубави млаке и љубави плахе
Жену обазриву према животу
У олуји јецаја
Или зеленом острву тишине
Очима прстију испитујем осмехе
И преносим их даље
Па каква су то бића умиљата
Која говоре сходно моме одмору
И осмехују се на росу
Благо је сунце као кртица
Коврџа на ниском челу
Дуга и непомична ноћ је напукла
И леп мааска разбијена
Ланац прекинут
Листак на грани савио се
А осмех наставио пут
Очи моје прсти моји
И наша младост нежно и благо
Рађају нову зору на земљи
Нема коментара:
Постави коментар