Звецкају тањирима од доручка у сутеренским кухињама,
И дуж изгажених уличних ивичњака
Свестан сам суморних душа толиких служавки
Које поштено навиру из оближњих капија.
Мрки таласи магле к мени витлају
Унезверена лица са дна улице,
И гнев уличарке у блатњавој сукњи
Један бесциљан осмех што лебди у ваздуху
И нестаје у висини кровова.
Нема коментара:
Постави коментар