Отвори очи и рашири
црно платно и истреси га
отвори добро очи загледај се
упери поглед усредсреди се сада знаш
како се црно платно шири
ни у сну ни у води
ни кад падају капци наборани
и тону бочно као шкољке
сада знаш како црна боја добоша
покрива цео твој хоризонт
када отвориш очи одморан, тако.
Између пролећне и јесење равнодневнице
овде је текућа вода овде је врт
овде зује пчеле међу гранама
и звоне у ушима одојчета
и сунца ево! и рајске птице
једно велико сунце веће од светлости.
Нема коментара:
Постави коментар