Помрачи се веранда
поред нас окрилати се журба
у два срца угнезди се
неусаглашена исповест.
Глас неплодни увену
кошница грешака на уснама нашим
и само из дубине тела
Боже мој, ишчекивасмо благослов.
Брујаше у дому тама
и од светла Венере
до магнета косе твоје,
сети се анђела недохватног
са прстеновима хитрим
палим неочекивано, две лепезе
у мислима насамо са молитвом
читасмо као четворојеванђеље.
Жено, души мојој страна
изненађење ми преостаје твоје
лепа жено вољена,
вече ово бесмислено, данас
и очију твојих кулотови црни
и страва ноћна лепршава...
Сагни се да опет уђеш у пресвлаке
оштрице ћутања мог, заблудо.
Нема коментара:
Постави коментар