1.
Ево ме дакле,
створеног за мале Коре и оствра Егејског мора;
љубавник срнина поскока
и посвећеник маслинова лишћа;
сунцопија и акридоубица.
Ево ме насупрот
црне одеће одлучних
и грча празне материце година, што је
чеда своја побацила!
Ваздух ослобађа стихије и гром удара у брда.
Судбино невиних, поново сама, ево те, у Теснацу!
У Теснацу сам руке своје испразнио
и другога блага нисам видео, и за друго благо нисам чуо
осим хладних чесми из којих истичу
Нарови или Зефир или Пољупци.
Свако из свога оружја, рекох:
У Теснацу нарове ћу своје располутити
У Теснацу зефире ћу на стражу поставити
отпустићу старе пољупце јер се моја чежња посветила!
Ваздух ослобађа стихије и гром удара у брда.
Судбино невиних, ти си моја Судбина!
Нема коментара:
Постави коментар