АЛИ ПРЕ НЕГО што сам зачуо ветар или музику
које сам склањао да изађем на чистину
(пењао сам се уз бескрајни црвени песак
бришући Историју петом)
рвао сам се с покривачима Оно што сам тражио било је
и невино и трепераво као виноград
и дубоко и без огреботине као друго лице неба
Нешто мало душе у теракоти
Тада рече и би море
И угледах и задивих се
И по њему посеја светове по образу и подобију моме
Камени коњи уздигнутих грива
и спокојне амфоре
и повијени хрптови делфина
Иос Сикинос Серифос Милос
"Свака реч да је ластавица
да ти унесе пролеће у лето" рече
И много маслиновог дрвећа
што кроз руке овејава светлост
да ти се лагано рашири по сну
и много црвчака
које не осећаш
као што не осећаш дамар у руци
али мало воде
да би је Богом сматрао и схватио значење речи њезине
и усамљено дрво
без стада својега
да би га пријатељем учинио
и сазнао његово драгоцено име
оскудно ти је тло под ногама
да не би имао где да рашириш корен
и да би непрекидно продирао у дубину
а небо одозго широко
да би сам читао бесконачност
ОВАЈ
свет мали, свет велики!
Нема коментара:
Постави коментар