КАКТУСИ - Душан Васиљев

Не, неће ти се душа спотаћи
о прагове наших катедрала
у сенци,
лепи мој друже из Сенегала.

Зажмури, ако - кад сване -
угледаш наше дивне барутане;
а ни за стопу нећеш маћи:
свудге ће ти се
предавати венци
да ти о варту висе.

Наш живот је титрање атома
тела
кроз поља црна и бела,
и душе
од победа до слома...

Па ништа, ако и твоја галија
завири
до дна вала;
свеједно да ли се душа
касније ил` раније смири,
добри мој друже из Сенегала...