ИГРА ТАЈНЕ НАСТАНКА - Првослав Ралић

Смрти, ти си крива, што се одлаже откривење
тајне настанка
О, игро, што човеком зовеш, неравнотежом
своје циљеве храбриш
Коначност човекова све чврсто што је разбија
на комаде који се траже
Видим кристал како праска, зрни се и тече
ко хладна провидна лава
Јесу ли два ока у неравнотежи што сметају
смисленом поретку
Или је у једном оку неред а у другом поредак
отуда и течне и чврсте сузе
Док је човека космос ће клијати, цветати и венути
касније шта хоће нек буде
Себе добро знамо, укотвљени нисмо, руке пружене
на све стране света
Отуда и наша нестабилност, ход по жици, циркуски трапез
клањање и устајање
Наш лични хаос у хаосу света уједно је и у Нојевој барци
и давној јакој пећини
Том нашем првом атељеу, огњишту, згаришту и гробу
и игри тајне настанка
Које се рађа из хаоса, смири нас на земљи, уведе ред
процесију, крштење, плодност
И врати вечност великом расипању, космичком хербаријуму
ситу универзума