КОСМИЧКО ЛОВИШТЕ - Првослав Ралић

Из таме светли месец, рано ујутру га и по дану има
за 28 дана се од српа у жуту куглу расцветава
а друга његова страна, за нас овде, остаје у вечном мраку
ко сафир, ко жарка сен у води, ко бездан, ко дар, ко олтар.

Само у дану се осети ово топло, не и друго, сунце
а има дана када земља не да сунцу да борави у овом ловишту
а друга сунца нас са великим планом и опоменом мимоилазе
не пазе и не траже, не виде и незнају, шта ће са нама.

У међувремену се звезде гнезде у молитве и клетве
у откровења и бдења, у зарасле шикаре и обране шуме
звезде налин и на нар и поморанџе, на жир и невен, на снове
на кестене давно опале, већ тамно мрке боје, на нас обоје.

Падају зраци топли, веје хладноћа душе, однекуд - жуте сузе
чудо које клија, расте, листа, расцветава се и плод нас тражи
космос зна све што није семе и род, што умире и некуд води
када нас небуде било космоса ће одагнати нашу суштину.