БИЛА МИ НАДА ВЕЛИКА - Драгослав Угарчина

Поноћ је, ево, сада,
мрак наоколо влада,
пишем тужно песму
у овом глухом часу.

Пролазе слике
из времена прошла,
занела ме лепотом,
била ми велика нада.

На крају пута дугог
она ме издала,
гнездо наше срушила
у незнан отишла.

Пишем, а рука дрхти
капљу моје сузе,
није их заслужила
а оне само силазе.

Боже, што нас ти
погрешно састављаш
па затим растављаш,
да ли и ти тугујеш.

Гугаљ, 2001.