Напољу ветар њише
под прозором ми гране,
у соби ми једна песма
сузу жалосницу измами.
Ветар, снег и суза
јутрос су друштво моје,
она тамо, далеко негде
не зна да је узрок сузе.
Док слушам песме ове,
нешто ме теби зове,
зову ме пахуље нежне
што око куће круже.
Да ли твоје око када
на крају малога града,
уз кафу и цигару
пусти по неку сузу?
Да сузе моје и твоје
у једне се споје,
да се туга и жалост
преточе у срећу и радост.
Гугаљ, 2000.
под прозором ми гране,
у соби ми једна песма
сузу жалосницу измами.
Ветар, снег и суза
јутрос су друштво моје,
она тамо, далеко негде
не зна да је узрок сузе.
Док слушам песме ове,
нешто ме теби зове,
зову ме пахуље нежне
што око куће круже.
Да ли твоје око када
на крају малога града,
уз кафу и цигару
пусти по неку сузу?
Да сузе моје и твоје
у једне се споје,
да се туга и жалост
преточе у срећу и радост.
Гугаљ, 2000.
Нема коментара:
Постави коментар