субота, 19. јул 2014.

ПРАСТАРИ ВРТЛАРИ - Првослав Ралић

Док башта буја нико и не мисли на сушу
Тако је и са планетом овом где људи таворе

Биће ми криво када сва археологија постане бесмислена
после нове експлозије и свеукупног премештања

Ништа нема од величанствености велике воде
када опет постану разговетни прастари океани

Тектоника плоча на земљи постаје све мања
биће равнице и у души и у мисли и у космосу

Потоци, мора и океани личиће на блатну осушену
рупу у којој више нема отисака ни плена

Вода са Марса одавно је прикривена у стене
у којима бораве ситне капљице четири милиметра у пречнику

Што је било било је сада га нема
обнављање је изгубљено, светли мрак

Нема коментара:

Постави коментар