СЕДА НОЋ - Првослав Ралић

Спустила се седа ноћ
белим иглама избодена

Ноћ полако бели
Црно се сели на гавранова крила

Котрља се оштра ноћ
са сетом у жуто

Саму себе уништава
у влажно зелено свитање

У котарици комадићи ноћи
суре боје цртају луди дан

Ноћ које нема од пуно свитаца
а они дугиних боја са плавим

Бело и црно нигде на свету
а толико густо заједно

Ноћ је дредуга у дану
дан се огрнуо у седу ноћ