Нека ми част од Тебе дође
позивом на неку очајничку дужност,
у поносу отровне патње.
Не уљуљкивајте ме у малаксале море;
Отргните ме од овог грчења по прашини,
Од ланаца што окивају нашу душу,
што ништавном чине нашу судбину;
Од безумља што повија наше
достојанство под неувиђавне ноге диктатора;
Скрши овај вековни стид наш,
И подигни нам главу
ка бескрајном небу,
ка издашној светлости,
ка зраку слободе.
позивом на неку очајничку дужност,
у поносу отровне патње.
Не уљуљкивајте ме у малаксале море;
Отргните ме од овог грчења по прашини,
Од ланаца што окивају нашу душу,
што ништавном чине нашу судбину;
Од безумља што повија наше
достојанство под неувиђавне ноге диктатора;
Скрши овај вековни стид наш,
И подигни нам главу
ка бескрајном небу,
ка издашној светлости,
ка зраку слободе.
Нема коментара:
Постави коментар