СЕДАМ РАТНИХ ЉУБАВНИХ ПЕСАМА - Пол Елијар

4

То биљка једна куца

На вратницама земље

То дете једно куца

На вратима своје мајке

То се киша и сунце

Радују са дететом

Расту са биљком

Цветају са дететом

Чујем мудровања и смех

*

Израчунали су колико се јада

Причинити може једном детету

Толико срама без повраћања

Толико суза без умирања

Одјекује корак по сводовима

Мрачним и разјапљеним од ужаса

Ишчупали су биљку

Унизили су дете

Бедом и досадом

5

Кутак срца говораху они љупко
Кутак љубави и мржње и славе
Одговарасмо ми а очи наше одаваху
Истину која нам је служила ко прибежиште

Ми никад нисмо почели

Увек смо се волели
И зато што се волимо
Нећемо и друге да ослободимо
Слеђене усамљености

Хоћемо и кажем ја хоћу
А велим и ти хоћеш и ми хоћемо
Да светлост вечна обасјава
Парове блиставе од врлина
Праве очеличене смелошћу
Зато што се гледају очи у очи

И што свој циљ налазе у животу других

6

Ми не ударамо у велика звона
Да вам боље прикажемо несрећу
Такву каква је огромна и глупа
А најглупље је што је тако потпуна

Мислили смо да нас једино смрт
Једино земља ограничава
Док нас сада срам
Живе зазиђује

Срам од бескрајног зла
Срам од бесмислених џелата
Увек истих увек
Заљубљених у саме себе

Срам од поворки мученика
Срам од речи сагорене земље
Али нас није срам због наших пањи
И не стидимо се свога срама

Јер иза ратника у бекству
Нису преживеле ни птице
Простор је без јецаја
Без наше невиности

Одјекује мржњом и осветом

7

У име дивног и високог чела
У име очију које гледам
И уста које љубим
За данас и заувек

У име закопане наде
У име суза у тами
У име јадиковки које изазивају смех
У име смеха који изазива страх

У име смеха на улици
Благости која нам везује руке
У име плодова који покривају цвеће
На лепој и доброј земљи

У име људи по затворима
У име депортованих жена
У име свих наших другова
Мучених и касапљених
Зато што нису пристали на мрак

Морамо дати одушка гневу
И народ дићи на оружје
Да бисмо сачували узвишени лик
Невино гоњених на свим странама свет
И који ће свугде победити