Као талас црних птица они су су играли у ноћи
Срце им је чисто није се видело добро
Ко је од њих момак а ко девојка
Сви су имали пушке о рамену
Ухватили се у коло и играли и певали
Стари напев на нов глас песму о слободи
И тама је тиме била озарена и она се блистала
Непријатељ се био успавао
А одјек је понављао њихову љубав за животом
И њихова младост била је као бескрајна обала
На којој море нуди све пољупце света
Мало је њих видело море
Међутим лепо живети путовање је без граничних међа
Живели су добро живећи за себе и за своју браћу
За своју браћу одасвуд они су о њима сневали гласно
А планина се спуштала ка равници и морској обали
Преживљавајући њихове снове и њихова луда постигнућа
Док се рука примицала руци као извор мору
Нема коментара:
Постави коментар