петак, 10. август 2018.

Пол Елијар

О  моја противничка браћо
Која чувате у својим зеницама
Урођену ноћ и њен ужас
Где сам вас то оставио
Са вишим тешким рукама у тромоме уљу
Ваших некадашњих дела
Са тако мало наде да је смрт у праву
О моја браћо изгубљена
Ја идем ка животу ја имам изглед човека
И тиме доказујем да је свет начињен по мојој мери

Усамљен нисам
Хиљаду мојих слика умножавају моју светлост
Хиљаду сличних погледа изједначују људску пут
То се птица дете стена равница
Мешају са нама
Злато се тресе од смеха нашавши се ван провалије
Вода и ветар разголићују се само за једно годишње доба
Нема више помрачења на лицу васионе

Нема коментара:

Постави коментар