Небо ће се проширити
Било нам је дојадило
Да станујемо по рушевинама сна
У ниској сенци починка
Умора и усамљености
Земља ће поново добити
Облик наших живих тела
Ветар ће нас трпети
Сунце и ноћ проћи ће кроз наше очи
А да их никад не измене
Наш сигурни простор и наш чисти ваздух толики су
Да могу испунити заосталост изгубљену навиком
Приступићемо сви једном новом памћењу
И сви ћемо проговорити једним заједничким осећајнијим језиком
Нема коментара:
Постави коментар