18.
У ЗЕМЉУ далеку и неизборану сада ступам.
Сада ме следе тиркизне девојке
и камени коњићи
с точкићем сунца на широком челу.
Препознају ме поколења мирте
откад сам дрхтао на иконостасу воде,
свјат, свјат, извикујући.
Победилац Ада и спасилац Љубави,
он је Принц међу криновима.
И они поветарци с Крита
за тренутак опет ме у слику претворе.
Да би шафран добио задовољење од етра.
У бели креч сад своје праве Законе
похрањујем и њему их поверавам.
Благо јакима, велим, који одгонетају Неоскрнављено.
За зубе њихове је грозд који опија.
на грудима вулкана и у девичанском винограду!
Гле нека следе кораке моје!
У земљу далеку и неизборану сада ступам.
Сад сама рука Смрти
дарује Живот
и сна више нема.
Удара звоно поднева
и полако се у јаркоцрвене стене урезују речи:
НИЊЕ и ПРИСНО и ДОСТОЈНО ЈЕСТ.
Прсино присно и ниње и ниње птице певају
ДОСТОЈНО ЈЕСТ цене.
Нема коментара:
Постави коментар