УНИШТЕЊЕ - Шарл Бодлер

Без престанка крај мене немирни Демон блуди;
Ко неки ваздух неопипљив ме обиграва;
Гутам га и осећам како ми жеже груди
Док их вечита и грешна жеља испуњава.

Понекад, знајући да Уметност волим силно,
Он узме облик неодољиво лепе жене,
Па ми, као лицемер овејани, умилно
Мами усне да пију напитке нечувене.

Тако ме води, од погледа Божјег далеко,
Без даха, сломљенога умором, некуд преко,
Ту где су Чаме пусте, непрегледне пољане,

И баца ми пред очи пуне збрканог хтења
Упрљану одећу и отворене ране,
И сву окрвављену опрему Уништења!