ДУХОВНА ЗОРА - Шарл Бодлер

Кад бела и румена зора почне да руди
И с њом црв Идеал у собе блудника уђе,
Као осветом тајном некакве моћи туђе
У успаваној звери анђео се пробуди.

Плаветнило Духовних Небеса недосежно
Отвара се и снагом понора себи зове
Сломљене који пате и још имају снове.
Тако, Богињо драга, Биће чисто и нежно,

Врх крша глупог блуда на који дим још сећа,
Успомена на тебе, љупка, светла, румена,
Лебди стално пред моја ока два засењена.

Сунце је помрачило светлост вечерњих свећа;
Тако, блистава душо, на победном врхунцу,
Твоје је привиђење налик бесмртном сунцу!