ЖИВА БУКТИЊА - Шарл Бодлер

Преда мном ове Очи пуне светлости ходе,
Што им Анђео неки даде магнетске моћи;
Два ме божанска брата као свог брата воде,
Блештавим својим огњем испунивши ми очи.

Штитећи ме од греха, чувајући пред злобом,
Те очи воде путем где мени лепо свиће;
Оне су моје слуге, а ја им постах робом;
Буктињу ову живу слуша све моје биће.

Блистате, љупке Очи, неким тајанством, јасне
Ко воштанице што горе усред дана; мења
Сунце им пламен, али не може да га згасне;

Оне Смрт прослављају, а ви моћ Васкрсења;
Звезде што васкрсење певате моје душе,
Нема сунца што могу пламен ваш да угуше!