ЧИТАОЦУ - Шарл Бодлер

Глупост, ниски тврдичлук, грех и заблуда намах
Запоседну нам душу и вршљају по телу,
Хранимо своје гриже ухватив се на делу,
Као просјаци који негују своју гамад.

Греси су нам упорни, а покајања подла;
Добро нам се исплате учињена признања;
Злу се враћамо срећни а све због веровања
Да би нам бедна суза све мрље спарти могла.

То Сотона Трисмегист на јастуку зла чара
Успављујући дуго душу нам опчињену,
И тако нашу вољу и сву чврстину њену
Вешт тај хемичар као да у пару претвара.

Конце што нас покрећу Ђаво држи и ниже!
Нама се допадају ствари мрске и гадне;
Без ужаса кроз тмине то спуштамо се смрадне
И свакога смо дана за корак Паклу ближе.

Као убоги блудник што љуби и мрцвари
Прастарој дрољи груди измучене одавно,
У пролазу крадемо задовољство потајно
Цедећи га до краја ко неки лимун стари.

Попут милион црва, вртећи се безумно,
У мозгу нам пијанчи читав накот Демона,
Смрт удишемо, реку невидљиву, и она
У плућа нам се спушта, уз јадање нечујно.

Ако насиље, отров, пожар, крвопролиће
Досад нису извезли цртеже своје фине
По баналноме платну наше бедне судбине,
Разлог је што нам, авај! смелости нема биће.

Но уз шакале, кује, пантере, орлушине,
Крај мајмуна толиких, шкорпиона и змија,
Све неман што кевће, грокће, урла и завија,
У зверињаку гнусном што нам пороци чине,

Један је мимо друге гадан, ружан и зао!
Мада му реч и кретња и немају силине,
Он би од земље радо створио рушевине
И у грдном би зеву читав свет прогутао;

То је Чама! - са сузом невољном јој у зени,
Она наргиле пуши и сања губилиште.
Ти је знаш, читаоче, то нежно чудовиште,
Дволични читаоче - мој брате - налик мени!