четвртак, 2. август 2018.

Одисеј Елитис (1911-1996)

11.

УЗЕЋУ постриг Монаха цветних ствари
Смерно ћу служити реду птица
На јутрење Смоквиног дрвета из ноћи ћу долазити
Орошен да донесем у кецељи
Тиркизно румено и љубичасто
И племените водене капи
Да запалим као најплеменитији.

За иконе ћу узети пречисте девојке
Одевене само у ланену одећу пучине
Молићу се да стекне нагон мирте
Моја невиност и мишиће звери
Ништавно преко и смућено
У својој утроби једрој да угушим
Заувек као најједрији.

Проћи ће времена многих огрешења
Добити и части кајања и батинања
Разјарен ће јурнути Букефал од крви
На моје беле жудње да се ритне на
Храброст љубав и светлост
А снаге њихове кад осети мирис
Да зарже као најснажнији.

Али тада у шести час нараслих кринова
Кад мој суд буде створио процеп у Времену
Једанаеста заповест изрониће из мојих очију
Или ће бити овај свет или неће бити
Рођење Обожење и Вечност
Које ћу правдом своје душе
Објавити као најправеднији.


Нема коментара:

Постави коментар