ЕГЗОТИЧНИ МИРИС - Шарл Бодлер

Кад у јесење вече, с оба склопљена ока,
Удишем дах што ме са твојих груди напаја,
Видим обале срећне где се нижу без краја
Вазда пламеним сунцем обасјане с висока;

Лено острво неко где природа широка
Рађа чудно дрвеће, плодове ретког сјаја;
Жене погледа јасног што смелошћу осваја,
Мушкарце витког тела, пуног животног сока.

Дах ме твој носи крају где су драж и обиље,
Видим у мирној луци јарбоље и једриље,
Што је још изморено од таласа и плима,

А мирис зеленога тамаринда и нара
Струји око мене и ноздрве ми надима
И у мојој се души меша с песмом морнара.