петак, 14. новембар 2014.

ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА - Војислав Илић

Тиха поноћ земљу скрива,
Све спокојно снева сан
И милине рајске снива,
Док не сване бели дан.
Ал` спокојство све док љуби
Док царује ноћи крас,
Јасним гласом труба труби
И страшни се хори глас:
Тра-та-тра-та!

И у мирном часу тада
Засија се румен жар,
Дом се руши, стреха пада
Стресајући дим и гар.
Отимље се сила беса
И развија грозну моћ -
Јаук лети под небеса
Кроз сумрону, бурну ноћ:
Ватра, Ватра!

Држ`те лестве, воду амо,
У пламену варош ври,
Ал` док врисак лети само,
Ту је помоћ, ту смо ми!
И поново све се губи,
Малаксава адска моћ -
И још само труба труби
У дубоку, мирну ноћ:
Тра-та-тра-та!

Нема коментара:

Постави коментар