СУМОРНИ ДАН - Војислав Илић

Киша сипи... У даљини
Повила се магла густа;
Дан пролази у тишини,
Гора нема, поља пуста.
У Мртвилу све почива,
Нигде нема створа жива.

Свуда пустош и досада
Царује и влада,
Нити срце штогод жели,
Нит` се чему нада.

Расејано поглед блуди,
Тромо иду часи.
Из даљине звоно гуди,
Разлежу се гласи -
Одјекују на далеко...
Мора да је умро неко.