ГРОБ НА СЕВЕРУ - Душан Васиљев

Ја ћу поћи на Север да умрем,
у снежне, мртве, бескрајне пољане,
где нема жене да нариче,
ни у белој поноћи вране,
да над лешом језовито кука;

и где облак у подне о небу виси
као тешка, нажуљена рука.

Ох, овде је и мрети гадно.
Људи ти отму из шака Живот
и онда те, увек, гурну на дно.
Довека да сам зар последњи?

А жене?
Оне се грохотом чуде
што сми ми, мушки, такве луде,
па им све слепо верујемо,
а срца нигде, нигде нема...

Једва чекам да доспем до гроба северна,
и да се покријем велом бескрајних даљина.

Знам да ће за мном летети, ко браћа верна,
само јато немих пингвина.