субота, 23. август 2014.

ДОЂИТЕ, ДРУГОВИ МОЈИ!... - Душан Васиљев

Дођите, другови моји!
Данас, кад су се стада враћала,
на мојим дрхтећим грудима
издахнуо је млади Дан.

Дођите, другови моји,
и заповедите људима
да весеље и песма престане;
и закључајте све вајате,
да нико данас не буде срећан.

Дођите, ох, моји другови;
пошаљите одмах огњене ате
по Ноћ и по црне стегове;
и умолите сањиве Реке
да приме Дан у своје вале.

Дођите, другови моји,
и замолите наше питоме Брегове
да буду погребна свита,
и да у својим утробама
ковчег од златног метала скују.

Дођите, другови моји,
и пошаљите плавоме Небу гласника,
да упали мртвачке свеће.

Дођите, другови моји,
са вама нека и Ветар дође
са својим комплетним оркестром
да свира спроводне песме.

Дођите, другови моји
и поведите собом беле своје жене
и мајке своје сухе,
млади и мртви да оплачу Дан...

Дођите, ох, дођите, несрећни другови моји!...