петак, 22. август 2014.

ОКОВИ - Светислав Стефановић

М. Ћурчину

У оковима живи душа моја,
Роб љубави и туге свеобимне,
И не познаје другог славопоја
До мученика екстатичне химне.

Ко вечан тренут мрења на Голготи
Живот је мој; ја имам љубав жртве
За смртни нож свој у души, у плоти
Ко млеко добре мајке давно мртве.

И сањам тако сан великог дана
Ослобођења, кад ће мачем пламним
Моћ мојих стега бити раскидана.

И кад ће дух мој, пун крвавих суза,
Испод свег сјаја, у дубинам` тамним
Побожно љубит траге својих уза.