ПОНОС КРВИ - Светислав Стефановић

Вељку Петровићу

1.

Ја сам потомак понижених класа,
Легија оних, што векове пуне,
И дижу вере, газе царске круне -
Играчке њима, ко брод врх таласа.

Без имена су, без славе, без гласа.
Повест је њина нечута, незнана,
По гробовима пустим записана -
Коб човечанства - не приповест раса.

На споменику људске величине,
Што с гордом снагом у небеса пара,
На челу да му Бог запис издубе -

Гробова свију безмерне дубине
Педестал то је без слова, без шара -
Но небо дрхти кад се он одрине!

2.

Ја сам потомак поноситих класа.
Сва патња наша што је, што је била,
И што ће бити, срж је Моћи пила,
Ко вихор беса пенушних таласа.

Наш траг је јачи од паса до паса.
Богови људства из нашег су крила -
Христос и Шекспир, свет вере и вила -
Они нам дају имена и гласа.

Они нас снажно кроз векове воде,
Јер духом само осваја Незнани.
Моћ наша кроз њих коло судбе врти.

Чујете л` тутањ - ко огромне воде
Прелива душу света! Ко да брани
Победни ступај ускрслим из смрти!