ПОСЛЕДЊА МИЛОСТ - Светислав Стефановић

Кад будем спуштен у мој гроб дубоко,
Заспи у мени све што је живота,
Уснићу један сан, сан свих лепота
Што живо не, тек мртво види око.

Видећу тебе, моја верна драга,
На хумци мојој небески блажену;
И ти ћеш у том осетити трену
Све величанство смрти, сва јој блага.

О, ту на прагу вечног растајања
Преко ког никад к мени нећеш прећи,
Ко шум дубоке ноћи чућеш сама

Како ми душа за тебе приања -
Чвршће но кад сам у највећој срећи
Блажено умро на твојим уснама.