ГЛАСНИК - Душан Васиљев

Нећу да певам лепоту платана
ни мирис влатајућег жита.
Ја сам гласник гомиле срамних дана
што нам у сусрет хита.

Јер, ето, ми славимо беспуће
и кад су око нас пустиње бескрајне.
А сва наша снага свиснути ту ће,
јер нас у пропаст страсти наше гоне.

Ми величамо умируће звуке
и јесени певамо као своје,
а од крви нам се још пуше руке
и душама бесни џинови стоје.

И ближе се дани крајњег пада,
и ништа нам остати неће, само:
или да нас Порок надвлада,
или да сви, од реда, попадамо.

Јер кроз густе облаке тмине,
кад све наше звезде засјају,
Грех ће нам једну по једну да скине,
сви ћемо пасти у љутом окршају.

Нећу да певам лепоту платана
ни мирис влатајућег жита.
Ја сам гласник гомиле срамних дана,
што нам у сусрет хита...