НОЋНЕ СТРАВЕ ПАДАЈУ ПО НАМА... - Душан Васиљев

Ноћне страве
падају по нама ко снежне пахуљице,
и светови забораве
чаробне речи
да се у своја бића врате.

Тону људи и жене
у своје лепе, шарене,
разврате,
и сјајна
бескрајна,
ломљења беле, меке пути.

И често ничег другог не можеш, друже, чути.

Само се видик по кутовима греха
обрне сводом
белих утеха.

Поља дрхтећи грле
дуге,
светле железне пруге,
и носе их у бескрајне даљине...