петак, 22. август 2014.

УМИРАЊЕ У ГАЈУ - Светислав Стефановић

Задрхташе болне од јесени брезе,
Кад камена Нимфа врела, што источи
Задњи млаз, с усахлом чежњом склопи очи
О руци Фауна гола, пуна језе
Болне од јесени брезе.

Заћуташе болне од јесени брезе,
Ко да скрију тајну мрења коју виде;
И ко да се тихо и страве и стиде
Неме, пуне чари неодате језе
Болне од јесени брезе.

Залутали јелен у тај кутак бане,
И ненадним миром зачуђено, стане
И рашири ноздре ко згрожен од језе
Болне од јесени брезе.

Зрак клонулог дана уморено вирне
И на пола пута кроз гранчице мирне
Малакше, и умре ко слеђен од језе
Болне од јесени брезе.