Умирем у сну тешке ми болести,
Већ хладан лежим на мртвачком одру
Ал` осећам ко кроз даљину модру
Тебе што беше краљицом ми свести.
На очима ми гробна тешка тама,
Ал` ипак њу још могу назрети
Твој бол ко срце дубоки и свети:
Нег` ја у гробу, бићеш теже сама.
И тад у часу док ми живот гасне,
Кроз неме боле, кроза наде касне,
И сузом блиста твоје око бедно
И сваки потез мој упија жедно -
Ја грлим смрт и душа ћути сана:
Ко љубав исто смрт ми није страна.
Већ хладан лежим на мртвачком одру
Ал` осећам ко кроз даљину модру
Тебе што беше краљицом ми свести.
На очима ми гробна тешка тама,
Ал` ипак њу још могу назрети
Твој бол ко срце дубоки и свети:
Нег` ја у гробу, бићеш теже сама.
И тад у часу док ми живот гасне,
Кроз неме боле, кроза наде касне,
И сузом блиста твоје око бедно
И сваки потез мој упија жедно -
Ја грлим смрт и душа ћути сана:
Ко љубав исто смрт ми није страна.
Нема коментара:
Постави коментар