петак, 22. август 2014.

САЗНАЊЕ СМРТИ - Светислав Стефановић

Умирем у сну тешке ми болести,
Већ хладан лежим на мртвачком одру
Ал` осећам ко кроз даљину модру
Тебе што беше краљицом ми свести.

На очима ми гробна тешка тама,
Ал` ипак њу још могу назрети
Твој бол ко срце дубоки и свети:
Нег` ја у гробу, бићеш теже сама.

И тад у часу док ми живот гасне,
Кроз неме боле, кроза наде касне,
И сузом блиста твоје око бедно

И сваки потез мој упија жедно -
Ја грлим смрт и душа ћути сана:
Ко љубав исто смрт ми није страна.