СМРТ ПОКОЛЕЊА - Душан Васиљев

Ми срећни нисмо били.

Нисмо опрали на врелу братства очи,
него смо у гробљу, на хладној, каменој плочи
слушали како Мајка за Сином цвили.

И из гробља дошли смо чисти;
кроз облаке дима
назирао се светлости нове луч, -

и ви нас дочекасте
плетеним, троструким бичевима.
И ваше руке, ко железни обруч
који гуши, гуши... гуши...,
обавише се око наших груди.

Ми смо тада у души
проклели и вас и себе;
и од бола
променили смо сто идола,
и на сто стаза хтедосмо стати.

Али на свакој по једна Мати
рече нам да ни ми нисмо људи.

И тада смо се одрекли свега!

..................................................

Ноћ свугде, као и пре. И тама...
Ми изгибосмо под црним заставама,
а ви славите помпезан пир...

........................

Ноћ свугде.

.......................

И тама.

.......................

И мир...