ПОСЛЕДЊИ КОРАК - Душан Васиљев

Волео бих проћи
једном још само,
једног светлог јутра, када осећамо
јасно, да ће Крај брзо доћи,
кроз зраке плаве и свилене,
поред једнаке колибе малене
и просте, као смрт што је,

и да из ње допру до мене
чисти, бисерни, човечански гласи:

да људи неки, и старци, и жене
причају о љубави међусобној.

Ја бих се тада насмешио сетно,
и у тренутној тишини гробној
уздахнуо бих тихо.

Ветар би ми размрсио власи
црне и дуге;
и ја бих без галаме, неприметно
залио своје избелеле туге
и срећан пошао у плави Бескрај!