петак, 22. август 2014.

ЧЕЖЊА ЗЛА - Светислав Стефановић

Кроз мреже снова ко облаке прашне
Назирем срца свога све дубине.
У њима силе зала, што се чине
Ко свезане авети. Али баш не

Осећам грозе с тамнице им страшне,
Нит презам, стерпим од смелости њине;
Нит устукнем кад на ме понор зине
Грубости дивље, жеље раскалашне.

Јер осећам, да кад би се ото
Свет ових страсти уз ланце би њине
Све друго пукло, што ми дух стешњава.

Свем што ј` у мени јадно и сирото
Дошо би час да испред јачег гине -
Јер Сатана је што Моћног спасава.