недеља, 24. август 2014.

НОЋ - Душан Васиљев

У луковима се надвио нада мном
мост, челичан, бео, дуг,
и Месец над њим слатко ми прича
ко какав добар друг...

А воз прелети пределе суре,
и стигне мисли
што у незнане даљине журе.

И моја душа,
ко поглед каквог џина,

прати,
звезда покрете,
и пјане, луде планете.

И пажљиво слуша
где пада у прах Мати
за грехе Сина.