НОЋИ ТУГЕ - Светислав Стефановић

Тешке, дуге ноћи мојих туга;
Ноћи бесаних снова, плача без суза:
Ноћи окова тешњих од вешалских уза,
Ноћи кад и сам Бог ми тек пуста руга!

Страшне ноћи, на чијем глатком мраку
Ко у црном зрцалу лик свој гледам,
С ужасом истим ко да к понору гредим
И већ оклизнух се при задњем кораку.

Какав вас црни ветар очаја, таме,
Каква вас црна мећава навеја на ме?
Каквој сте црној тичури злокоби моје

Замах ледних крила, што гаси све боје
И све сенке затре? - О, ноћи црне,
Када и сама смрт у мени трне!