МОЛИТВА - Душан Васиљев

Ми смо оног јутра пошли на молитву.
У мом срцу загрејаном
наде су певале песму телу твоме,
бољем него снег божићни.

И... прошли смо поред Цркве,
јер у мом срцу пјаном
мирис твога топлог тела
побио је тајну жудњу за тамјаном,
и за тихим покајањем.
А и ти си исто хтела,
што је моје срце снило.

Тако је почела Љубав.

Пролеће нас је поздравило
зеленилом, што значи Зору
и нови Живот.

Соло

Пролеће: тиха срећа,
и витки струци руже;
заједно: радост и туга, осмех и бол.
Пролеће: вечни мол.

Хор (pianissimo) 

Пролеће: вечни мол.

Соло

Лето је: жега и жеђ и страст,
и литије и гробови;
кад крше јаблан и горди храст
свети Илија и громови;
када нагони крв на рад
шепаве, сакате, лење...
Лето је вечно врење.

Сви (fortissimo)

Лето је: вечно врење,
Лето је: вечно врење.

Соло

Јесен је: пуни плодови
и голе шуме;
када се цеде зрели плодови
да се уносе у подруме,
и јутром магла;
када падају перја из крила;
Јесен је: вечни опроштај
и паучина... и свила...

Сви (piano)

Јесен је: вечни опроштај
и паучина... и свила...

Соло

Зима је: тужни дур,
срце и коса и гробље бело.
Сребрно иње и хладни лед;
земљом и небом, у недоглед,
зајеца вечно опело...

Сви (decrescendo, pianissimo)

Земљом и небом, у недоглед
зајеца вечно опело...
.............................................................
Вечно опело
.............................................................
Опело...