ПОЛОВИ - Светислав Стефановић

Има часова, када дух мој смео
Времена цело море испуњава,
Све почиње у њему и свршава,
И простор собом обухвати цео.

Хладан ко лед и као сунце врео;
И душа свију, и снови и јава;
Кад звезде прште, атом подрхтава;
Ту сваки пол се с полом својим срео.

Ал прође час  и ја сам опет јадан.
Па ипак и тад знам да није варка
Сав овај свет, што жуд ми врела створи.

Тако у овај угљен мрк и хладан
Слегла се некад сунца светлост жарка,
Да ко зна с колко живота сагори.