Вечери ове, кишљиве и блатне!
Осећам се ко леш непознати,
Ког тајно рука незнаног умлати,
Нит моли ко за покој душе јадне.
И смрти моја клетва где да падне,
И куд се деде вапај моје крви?
Зликовац време гледа да се смрви
И траг живота с трагом смрти гадне.
Стере се тежак мрак про голих њива,
С видика ниска и прљавосива
Вечита киша дави мртво вече.
Задњи светлуцај дана часом блисне
И ко сабласт у таму потече -
Изгубљена једна душа врисне.
Осећам се ко леш непознати,
Ког тајно рука незнаног умлати,
Нит моли ко за покој душе јадне.
И смрти моја клетва где да падне,
И куд се деде вапај моје крви?
Зликовац време гледа да се смрви
И траг живота с трагом смрти гадне.
Стере се тежак мрак про голих њива,
С видика ниска и прљавосива
Вечита киша дави мртво вече.
Задњи светлуцај дана часом блисне
И ко сабласт у таму потече -
Изгубљена једна душа врисне.
Нема коментара:
Постави коментар