петак, 22. август 2014.

НОВЕМБАР - Светислав Стефановић

Вечери ове, кишљиве и блатне!
Осећам се ко леш непознати,
Ког тајно рука незнаног умлати,
Нит моли ко за покој душе јадне.

И смрти моја клетва где да падне,
И куд се деде вапај моје крви?
Зликовац време гледа да се смрви
И траг живота с трагом смрти гадне.

Стере се тежак мрак про голих њива,
С видика ниска и прљавосива
Вечита киша дави мртво вече.

Задњи светлуцај дана часом блисне
И ко сабласт у таму потече -
Изгубљена једна душа врисне.