МАЧКЕ - Шарл Бодлер

Ватрени љубавници и од науке људи
У зреле кад године зађу воле веома
Моћне и благе мачке, што су им понос дома,
И попут њих се клоне и кретања и студи.

Поклонице сазнања, одане сладострашћу,
Оне тишину траже и све ужасе таме;
За гробне би их хате Ереб узео саме
Кад би с његовом могле да се помире влашћу.

Господственог су лика док подсећају, снене,
На велике сфинге, сред самоће опружене,
Које снатрећи тону у неки сан без краја;

Плодна им бедра искре чаробне расипају
А, налик дробном песку, честице златног сјаја
Тајанствене им зене звездама засипају.