ПРЕОБРАЋЕЊА - Шарл Бодлер

Анђеле пун ведрине, знаш ли стрепњу без мира,
Срамоту, грижу, безнадне јецаје и чаму,
Неодређену језу што прожме ноћну таму
И стегне срце ко што се згужва лист папира?
Анђеле пун ведрине, знаш ли стрепњу без мира?

Анђеле пун доброте, знаш ли мржњу што руши,
Стиснуту пест у сени и горке сузе жучи,
Кад нас Освета зовом пакленим својим мучи
И свим моћима влада што нам леже у души? 
Анђеле пун доброте, знаш ли мржњу што руши?

Анђеле пун здравља, знаш ли за Грознице мучне,
Крај болнице се вуку, испод облачнога свода,
Налик на изгнанике, несигурног хода,
Док траже ретко сунце и једва мичу усне?
Анђеле пун здравља, знаш ли за Грознице мучне?

Анђеле пун лепоте, знаш ли дубоке боре,
Страх од старења, патњу језиву што нас слама:
Читати тајни ужас од присности са нама
У очима за којим давно нам очи горе?
Анђеле пун лепоте, знаш ли дубоке боре?

Анђеле пун милине, веселости и сјаја,
Давид би умирући тражио себи здравља
У зрачењу што се из дивног ти тела јавља;
А ја бих само да ми измолиш опроштаја,
Анђеле пун милине, веселости и сјаја?