ЧОВЕК И МОРЕ - Шарл Бодлер

Слободни човече, ти увек ћеш љубити море,
то своје огледало. У гибању, што мине,
ти душу мотриш своју у бескрају пучине.
И дух твој поноре зар нема још и горе?

Ти волиш да рониш у недра својој слици,
њу грлиш очима и руком, често покушаваш
своје срце да заглушиш, да куцај му не слушаш
у дивље тужбе те неукроћеној рици.

И ви сте, обоје, и тамни и дискретни,
човече, ко је дно ти бездана дирно грозна,
о, море, скривена богатства ко ти позна?
Ви тајну чували сте љубоморни и срећни.

Ипак се борите столећа небројена
међу собом без милости, без покајања,
о, тако жељни сте и смрти ви и клања,
о, борци вечни ви, о, браћо окрутна.