Немамо ничег. Ни Бога ни господара.
Наш Бој је крв.
Завејаше горе мећаве снега,
Несташе шуме, брда и стене.
Ни мајке, ни дома не имадосмо,
селисмо нашу крв.
Немамо ничег.
Ни Бога ни господара.
Наш Бог је крв.
Расцветаше се гробља и планине,
расуше ветри зоре по урвинама;
ни мајке, ни дома, за нас нема,
ни станка, ни деце.
Оста нам једино крв.
Ој.
Она је наш страшан понос.
Наш Бој је крв.
Завејаше горе мећаве снега,
Несташе шуме, брда и стене.
Ни мајке, ни дома не имадосмо,
селисмо нашу крв.
Немамо ничег.
Ни Бога ни господара.
Наш Бог је крв.
Расцветаше се гробља и планине,
расуше ветри зоре по урвинама;
ни мајке, ни дома, за нас нема,
ни станка, ни деце.
Оста нам једино крв.
Ој.
Она је наш страшан понос.
Нема коментара:
Постави коментар