Кад и мени дође час да мрети треба
Боже, дај да умрем у јесење ноћи,
насмејан и ведар, у младачкој моћи,
по раскошним сјајем септембарског неба.
Смрт је тако лака. Ал` пратиља њена -
сва таштина што се пред смрт снова буди,
и занатске сузе забрађених жена,
и бол извештачен равнодушних људи,
и мантије црне, чираци, и чоја,
све то тако грубо и сурово дира
и гнусобом вређа осећања моја
пред скромном лепотом вечитога мира.
О, умрети тако: без писке, без света,
без досадне, глупе комедије смрти,
нечујно, ко мирис увенулог цвета,
и живот и дуго очајање стрти,
као једним махом, у младачкој моћи,
под раскошним сјајем септембарске ноћи!
Ти би дошла к мени без суза у оку,
иако те боли раздиру и гуше,
скривајући јаде и тугу дубоку
у кутима тајним нежне твоје душе.
Ти би дошла к мени и погледом једним
последње би збогом рекла старом другу,
и милоштом красном и пољупцем чедним
збрисала би тајну неизбежну тугу.
Дођи! Час је куцн`о! Ко у срећне дане
поћи ћемо сами из досадног града,
поћи ћемо сами у питоме стране,
далеко од људи, далеко од јада.
О хајдмо у светлост, у поља, у цвеће,
у чедну тишину успаване ноћи,
у милошту тајну што из звезда слеће
и свечано струји по ведрој самоћи!
Гледај како месец над пољима сија
и облачке ретке растура и ведри,
и трава мирише и растиње клија,
и шуморе тужно кукурузи једри!
Над нама ће небо трептати у сјају,
грлиће нас благо васељена нема,
лепршнуће крилом у оближњем гају
слепи миш, последњи што се на пут спрема,
па док из даљине грми градска јека
и забаве пусте што низе човека,
и бучно весеље тајанствено хуји,
запеваће негде скривени славуји,
и природа цела зашумеће страсно,
и поља, и горе, и баште, и врти,
све што у њој живи поздравиће гласно
свечани долазак равнодушне смрти.
Заћутаћу тада. Нема речи више,
пољубићу само твоју руку бледу,
и дишући мирно, све тише и тише,
оставићу живот, невољу, и беду,
безбрижан и ведар, насмејан и чио
и склопићу очи занавек. И тада,
осетићу чудно, као кад се снива,
са милоштом тајном што из звезда пада
и свежином скоро поораних њива,
сјај очију твојих болећив и мио.
Боже, дај да умрем у јесење ноћи,
насмејан и ведар, у младачкој моћи,
по раскошним сјајем септембарског неба.
Смрт је тако лака. Ал` пратиља њена -
сва таштина што се пред смрт снова буди,
и занатске сузе забрађених жена,
и бол извештачен равнодушних људи,
и мантије црне, чираци, и чоја,
све то тако грубо и сурово дира
и гнусобом вређа осећања моја
пред скромном лепотом вечитога мира.
О, умрети тако: без писке, без света,
без досадне, глупе комедије смрти,
нечујно, ко мирис увенулог цвета,
и живот и дуго очајање стрти,
као једним махом, у младачкој моћи,
под раскошним сјајем септембарске ноћи!
Ти би дошла к мени без суза у оку,
иако те боли раздиру и гуше,
скривајући јаде и тугу дубоку
у кутима тајним нежне твоје душе.
Ти би дошла к мени и погледом једним
последње би збогом рекла старом другу,
и милоштом красном и пољупцем чедним
збрисала би тајну неизбежну тугу.
Дођи! Час је куцн`о! Ко у срећне дане
поћи ћемо сами из досадног града,
поћи ћемо сами у питоме стране,
далеко од људи, далеко од јада.
О хајдмо у светлост, у поља, у цвеће,
у чедну тишину успаване ноћи,
у милошту тајну што из звезда слеће
и свечано струји по ведрој самоћи!
Гледај како месец над пољима сија
и облачке ретке растура и ведри,
и трава мирише и растиње клија,
и шуморе тужно кукурузи једри!
Над нама ће небо трептати у сјају,
грлиће нас благо васељена нема,
лепршнуће крилом у оближњем гају
слепи миш, последњи што се на пут спрема,
па док из даљине грми градска јека
и забаве пусте што низе човека,
и бучно весеље тајанствено хуји,
запеваће негде скривени славуји,
и природа цела зашумеће страсно,
и поља, и горе, и баште, и врти,
све што у њој живи поздравиће гласно
свечани долазак равнодушне смрти.
Заћутаћу тада. Нема речи више,
пољубићу само твоју руку бледу,
и дишући мирно, све тише и тише,
оставићу живот, невољу, и беду,
безбрижан и ведар, насмејан и чио
и склопићу очи занавек. И тада,
осетићу чудно, као кад се снива,
са милоштом тајном што из звезда пада
и свежином скоро поораних њива,
сјај очију твојих болећив и мио.
Нема коментара:
Постави коментар