МАГЛЕ И КИШЕ - Шарл Бодлер

О јесени позне и блатна пролећа,
волим вас и хвалим, успављива доба!
Јер тад ми се срце овито осећа
поњавом магленом у пустоши гроба.

На тој пустој равни, гдје северњак брије
и ветроказ шкрипи мраком дугих ноћи,
моја душа јаче но кад пролеће греје
гавранским ће крилом размахнути моћи.

Ништа слађе срцу - пуном гробне зиме,
што давно већ мразом притиснуто бије,
о, бледо поднебље, краљу наше климе

од твоје сивоће, сталне и без наде,
- осим ноћу каткад, кад месеца није,
удвоје на логу успавати јаде.